1. јул

1. јул (1.7.) је 182. дан године по грегоријанском календару (183. у преступној години). До краја године има још 183 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 69 — Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара.
• 1097 — Крсташи предвођени Боемундом Тарентским су у бици код Дорилеја поразили селџучку војску предвођену Килиџ Арсланом.
• 1569 — Закључена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска у Државна заједница Пољске и Литваније. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
• 1835 — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
• 1866 — Штампане Прве српске поштанске марке
• 1867 — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Брансвик прогласиле су федералну унију Канада, која је Актом о Британској Северној Америци британског парламента добила статус доминиона.
• 1887 — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
• 1921 —
  • На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини.
  • Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
• 1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
• 1946 — САД су извршиле нуклеарну пробу, на атолу Бикини у Пацифику, бацивши трећу атомску бомбу.
• 1960 — Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
• 1962 — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
• 1966 — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
• 1991 — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
  • Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ.
• 1994 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.
• 1997 — Хонгконг је, након што је 150 година био под британском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
• 2000 —
  • Након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века.
  • Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.
• 2001 — У Аћеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Аћеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.
• 2002 —
  • У Хагу је формално означен почетак рада Међународног кривичног суда, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.
  • 72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Немачке.
• 2003 — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.
• 2004 — НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.
• 2013 — Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.

Рођења

• 1646 — Готфрид Вилхелм Лајбниц, немачки филозоф, математичар, физичар и дипломата. (прем. 1716)
• 1804 — Жорж Санд, француска књижевница. (прем. 1876)
• 1872 — Луј Блерио, француски инжењер и пилот. (прем. 1936)
• 1899 — Чарлс Лотон, енглески глумац. (прем. 1962)
• 1902 — Вилијам Вајлер, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 1981)
• 1916 — Оливија де Хевиленд, британско-америчка глумица. (прем. 2020)
• 1931 — Лесли Карон, француска глумица.
• 1934 — Сидни Полак, амерички редитељ, продуцент и глумац. (прем. 2008)
• 1935 — Оливер Млакар, хрватски ТВ водитељ.
• 1939 — Карен Блек, америчка глумица, сценаристкиња и музичарка. (прем. 2013)
• 1942 — Женевјев Бижо, канадска глумица.
• 1945 — Деби Хари, америчка музичарка, модел и глумица.
• 1946 — Слободан Сантрач, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2016)
• 1952 — Ден Акројд, канадски глумац, комичар, продуцент, сценариста и музичар.
• 1953 — Јадранка Косор, хрватска политичарка, новинарка, премијерка Хрватске (2009—2011).
• 1955 — Владимир Петровић Пижон, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1961 — Дајана, принцеза од Велса, прва супруга Чарлса, принца од Велса, најстаријег сина и наследника краљице Елизабете II. (прем. 1997)
• 1961 — Карл Луис, амерички атлетичар.
• 1962 — Андре Брауер, амерички глумац.
• 1967 — Памела Андерсон, канадско-америчка глумица и модел.
• 1968 — Жорди Мола, шпански глумац.
• 1970 — Тајчи, хрватска музичарка.
• 1971 — Миси Елиот, америчка музичарка, музичка продуценткиња и плесачица.
• 1971 — Џулијана Николсон, америчка глумица.
• 1971 — Мелиса Питерман, америчка глумица.
• 1975 — Суфјан Стивенс, амерички музичар.
• 1976 — Патрик Клајверт, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Руд ван Нистелрој, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Горан Николић, црногорски кошаркаш.
• 1977 — Веселин Петровић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1977 — Лив Тајлер, америчка глумица и модел.
• 1982 — Хилари Бартон, америчка глумица.
• 1985 — Тејлор Рочести, америчко-црногорски кошаркаш.
• 1985 — Леа Седу, француска глумица.
• 1985 — Млађен Шљиванчанин, српски кошаркаш.
• 1989 — Данијел Рикардо, аустралијски аутомобилиста.
• 1990 — Вујадин Савић, српски фудбалер.
• 1992 — Мија Малкова, америчка порнографска глумица.

Смрти

• 1839 — Махмуд II, османски султан. (рођ. 1789)
• 1853 — Бранко Радичевић, велики српски песник. (рођ. 1824)
• 1860 — Чарлс Гудјир, амерички индустријалац. (рођ. 1800)
• 1876 — Михаил Бакуњин, руски револуционар анархист. (рођ. 1814)
• 1881 — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. (рођ. 1817).
• 1896 — Херијет Бичер Стоу, америчка књижевница. (рођ. 1811)
• 1928 — Вјекослав Клаић, хрватски историчар и писац. (рођ. 1848)
• 1957 — Драго Герваис, хрватски књижевник. (рођ. 1904)
• 1971 — Вилијам Лоренс Браг, британски физичар и рендгенски кристалограф. (рођ. 1890)
• 1974 — Хуан Доминго Перон, аргентински генерал и политичар. (рођ. 1895)
• 1996 — Стојан Стив Тешић, српски писац, драматург и сценариста, добитник Оскара за оригинални сценарио 1979. године (рођ. 1942)
• 1999 — Џошуа Нкомо, јужнородезијски политичар. (рођ. 1917)
• 2001 — Николај Генадијевич Басов, совјетски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1922)
• 2008 — Дејан Медаковић, академик, бивши председник САНУ (1999—2003) (рођ. 1922)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свете мученике Леонтија, Ипатија и Теодула

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума