Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Перикле

Перикле и Анаксагора, дело Августина Луја Белеа

Перикле (старогрч. Περικλής, од грчких речи περί и κλέος што значи „окружен славом“, рођен око 495. п. н. е., умро 429. п. н. е.), био је старогрчки политичар, говорник и војсковођа из V века п. н. е. (познатог још и као Златни век), а нарочито значајан за период између Грчко-персијских ратова и Пелопонеског рата. Време његове владавине (461. п. н. е. — 429. п. н. е.), у историји је добило име Периклово доба, такође Златни век, јер је у доба његове владавине Атина била на врхунцу своје моћи. За стратега Атине биран је 14 пута узастопно, што никоме до тада није успело. Преминуо је као жртва епидемије која је тада погодила Атину.

Водио је успешне војничке кампање против Персијанаца и других противника. Значајно је унапредио атинске морнарицу и трансформисао Делски савез у Атинску поморску државу. Перикле је такође био истакнути покровитељ уметности, књижевности и науке. За време своје владавине претворио је Атину у средиште културе и духовности античког света. Подигао је неке од најлепших грађевина античког света (атински Акропољ са Партеноном). Такође је био покретач низа закона у корист народа. Ти закони су, парадоксално, углавном били на штету аристократије којој је и сам припадао. Будући да је подржавао народне масе, многи су га називали популистом. Његови продемократски ставови виде се у његовом Посмртном говору одржаном у част атинских војника погинулих у Пелопонеском рату. Говор је у потпуности сачуван захваљујући Тукидиду који је Перикла назвао „првим човеком Атине“.

Добар чланак

Слободарска партија Аустрије

Лого Слободарске партије Аустрије

Слободарска партија Аустрије (СПА; њем. Freiheitliche Partei Österreichs, FPÖ) јесте десничарска популистичка и национал-конзервативна политичка партија у Аустрији. Партија, коју предводи Хајнц-Кристијан Штрахе, чланица је политичке групе Европа нација и слободе у Европском парламенту, као и Покрета за Европу нација и слободе.

СПА је основана 1956. године као насљедник краткотрајне Федерације независних, представљајући „трећи камп” Аустрије, тј. пангерманистичку и национал-либералну опозицију и социјализму и католичком клерикализму. Први предсједник странке је био Антон Рајнталер, бивши нацистички функционер и официр Шуцштафела. СПА, трећа партија са скромном подршком, примљена је у Либералну интернационалу 1979. године и учествовала је у влади коју је предводила Социјалдемократска партија Аустрије (СДПА), послије парламентарних избора у Аустрији 1983. године. Јерг Хајдер изабран је за новог предсједника СПА 1986. године, а странка је започела свој идеолошки преокрет ка десничарском популизму. Овај нови политички правац убрзо је резултовао јаким растом изборне подршке, мада је то довело до прекида веза са СДПА. Године 1993, након контроверзног приједлога о имиграционим питањима, присталице политичког правца ближег класичном либерализму напустиле су СПА и формирале Либерални форум, која је преузела мјесто СПА у Либералној интернационали (с обзиром да је СПА била приморана да напусти ЛИ), која се касније спојила са Неосом 2014. године.

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за физиологију или медицину

Предња страна медаље додељене Едварду Виктору Еплтону (1947)

Нобелова награда за физиологију или медицину додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физиологије или медицине. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Институт Каролинска за изузетне доприносе у физиологији или медицини.

Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Иако се често назива Нобеловом наградом за медицину, Нобел је у свом тестаменту изричито навео да се награда додељује за „физиологију или медицину”, те се тако награда може доделити за шири спектар поља. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Недавни догађаји

Вести

Последице земљотреса у Турској
На данашњи дан

6. март

Пад Алама
Занимљивости

Да ли сте знали

Мрав

Изабрана слика

Вилин коњиц је врста вилинског коњица из породице Libellulidae, а уједно и једна од најчешћих врста вилинских коњица у Европи.
Вилин коњиц је врста вилинског коњица из породице Libellulidae, а уједно и једна од најчешћих врста вилинских коњица у Европи.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 668.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 322.119 корисника отворило налог, а од тога су 794 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Wikimedia-logo.svg
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: