Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Бранко Пешић

Бранко Пешић, јануара 1985.

Бранко Пешић (Земун, 1. октобар 1922Земун, 4. фебруар 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1964. до 1974. обављао је функцију председника Скупштине града Београда, а од 1982. до 1984. налазио се на месту председника Скупштине СР Србије.

Као ученик гимназије у Земуну, 1938. постао је члан Савеза комунистичке омладине, због чега је наредне године био искључен из гимназије. Након окупације, учествовао је у организовању акција и саботажа против окупатора у Земуну, а у лето 1942. отишао је у партизане. Деловао је најпре у Срему, а потом је прешао у Босну, где је учествовао у бици на Сутјесци. Августа 1943. био је рањен, приликом ослобођења Бијељине, а након тога је прешао на политички рад у Срем, где је остао до ослобођења.

Након рата, посветио се политичком раду, најпре у омладинским, а потом и партијским организацијама Земуна и Београда. Био је секретар Месног комитета КПС у Земуну (1951—1954) и председник Скупштине општине Земун (1955—1957), потом секретар Градског комитета СК Београда и Градског одбора ССРН Београда, секретар за робни промет у Извршном већу СР Србије и председник Скупштине града Београда (1965—1974). Након тога, био је потпредседник Скупштине СФРЈ (1974—1978), потпредседник Председништва СР Србије (1978—1982) и председник Скупштине СР Србије (1982—1984).

Добар чланак

Лара Фабијан

Лара Фабијан 2009. године

Лара Софи Кати Крокарт (хол. Lara Sophie Katy Crokaert; рођена 9. јануара 1970), познатија под својим сценским именом Лара Фабијан, белгијско-италијанска је кантауторка и глумица са канадским држављанством. Говори више језика, те своје песме пева на француском, италијанском и енглеском.

Иако не говори течно ниједан језик, неке од песама певала је на шпанском, португалском, руском, поводом шесдесетогодишњице Дана независности Израела на хебрејском, као и на немачком језику верзију песме Croire, са којом је представљала Луксембург на Песми Евровизије 1988. Такође, говори помало холандски, односно фламански језик. До сада, продала је преко 18 милиона плоча широм света, а вокални опсег јој обухвата четири октаве.

Рођена је у Етербеку, Белгија. Отац Пјер Крокарт је фламанског порекла, а мајка Луиса Фабијано сицилијанског. Лара је првих пет година живота провела у Катанији, родном граду своје мајке, пре него што се вратила у Белгију, тачније у Брисел. Главна личност из филма Доктор Живаго, инспирисала је њене родитеље да јој дају име Лара. У раном узрасту почела је да пева, игра и иде на часове клавира, а формално музичко образовање почела је да стиче у осмој години. Током десетогодишњег школовања, почела је да пише и објављује своје песме, на које је у великој мери утицала њена музичка школа класичног типа, као и савремени уметници, попут Барбре Страјсенд и групе Квин.

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за физику

Списак синглова на првом месту Билборд хот 100 листе у 2008. години

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици.

Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година

Недавни догађаји

Вести

Новак Ђоковић
На данашњи дан

5. фебруар

Погубљење хришћана у Нагасакију
Занимљивости

Да ли сте знали

Жаба „отровна стрела”

Изабрана слика

Мајмун је назив за поједине животињске врсте из сисарског реда примата. Ред примата можемо делити на две групе: у прву групу би се могли убрајати сви полумајмуни (Prosimii), а у другу прави мајмуни, човеколики мајмуни и људи (Anthropoidea). Термин „мајмун“ би стриктно обухватао праве и људолике мајмуне, али није погрешно тим термином обухватити и полумајмуне, јер сам термин не означава монофилетску групу. Ако се посматра у ширем смислу речи, мајмун би била ознака за било коју врсту примата, изузев човека и његових непосредних предака.
Мајмун је назив за поједине животињске врсте из сисарског реда примата. Ред примата можемо делити на две групе: у прву групу би се могли убрајати сви полумајмуни (Prosimii), а у другу прави мајмуни, човеколики мајмуни и људи (Anthropoidea). Термин „мајмун“ би стриктно обухватао праве и људолике мајмуне, али није погрешно тим термином обухватити и полумајмуне, јер сам термин не означава монофилетску групу. Ако се посматра у ширем смислу речи, мајмун би била ознака за било коју врсту примата, изузев човека и његових непосредних предака.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 668.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 320.330 корисника отворило налог, а од тога је 817 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Wikimedia-logo.svg
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: