Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Фудбалска репрезентација Њемачке

Фудбалска репрезентација Њемачке (њем. Die deutsche Fußballnationalmannschaft или само Die Mannschaft) мушка је фудбалска репрезентација која представља Њемачку у међународним фудбалским такмичењима од 1908. Под управом је фудбалског савеза Њемачке (њем. Deutscher Fußball-Bund), основаног 1900. године. Након што је поново покренут фудбалски савез Њемачке 1949 године, тим је представљао Федералну Републику Њемачку. Под Савезничком окупацијом Њемачке, још двије репрезентације биле су такође признате од стране ФИФА: Сар, који је представљао протекторат Сарланд (1950—1956) и Источна Њемачка, која је представљала Источну Њемачку (1952—1990), резултати обје репрезентације су урачунати у резултате Њемачке. Званично име и ФИФА шифра (FRG), скраћене су на Њемачка (GER), након уједињења 1990.

Њемачка је једна од најуспјешнијих фудбалских репрезентација у међународним такмичењима; освојила је четири Свјетска првенства (1954, 1974, 1990, 2014), три Европска првенства (1972, 1980, 1996), и један Куп конфедерација (2017). Такође била је другопласирана четири пута на Свјетском првенству, три пута на Европском; док је на Свјетском првенству освојила и четири пута треће мјесто. Источна Њемачка је освојила злато на Олимпијским играма 1976. Њемачка је једина репрезентација која је освојила Свјетско првенство и за мушкарце и за жене. Након освајања Купа конфедерација 2017. постала је тек четврта репрезентација — поред Бразила, Аргентине и Француске, која је освојила три најважнија такмичења која признаје ФИФА: Свјетско првенство, Куп конфедерација и Олимпијске игре. Такође, све четири репрезентације су освојиле и своја континентална првенства (Копа Америка за Бразил и Аргентину; Европско првенство за Њемачку и Француску).

Добар чланак

Александар Ђорђевић (кошаркаш)

Александар Саша Ђорђевић (Београд, 26. август 1967) бивши је југословенски и српски кошаркаш а сада кошаркашки тренер. Тренутно је тренер турског Фенербахчеа.

У својој каријери играо је за Партизан, Олимпију Милано, Фортитудо, Портланд Трејлблејзерсе, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини Пезаро. Освојио је два првенства Југославије (1987. и 1992), два купа Југославије (1989. и 1992), три првенства Шпаније (1997, 1999. и 2000), три Купа Радивоја Кораћа (1989, 1993. и 1999) те Куп европских шампиона 1992. Одиграо је 108 утакмица у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, злато на Светском првенству 1998, злата Европских првенстава 1991, 1995. и 1997, као и бронзу 1987. године. Ђорђевић се памти по својим тројкама у последњој секунди у финалу Купа европских шампиона 1992. године (за Партизан) као и на утакмици против Хрватске (за репрезентацију Југославије) на Европском првенству 1997. године. 1995. примио је Златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији, a Југословенски олимпијски комитет му је доделио награду за најбољег мушког спортисту. 2008. године УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.

Играчку каријеру је завршио 3. јула 2005. године; убрзо се отиснуо у тренерске воде и постао шеф стручног штаба италијанских прволигаша Армани Џинс Милано и Бенетон Тревиза, пре него што је у децембру 2013. дошао на место селектора A репрезентације Србије. Један је од амбасадора добре воље и оснивач хуманитарне организације „Група 7”.

Изабрани списак

Награда Греми за најбољи албум алтернативне музике

Награда Греми за најбољи албум алтернативне музике (енгл. Grammy Award for Best Alternative Music Album) је категорија награде Греми која се додељује музичким извођачима за најбољи албум алтернативне музике. Награда Греми се додељује почев од 1958. године када је носила назив Gramophone Awards.

Награду сваке године додељује Национална академија снимљених уметности и наука (енгл. National Academy of Recording Arts and Sciences, NARAS) за свеобухватни уметнички успех и техничку стручност албума, не рачунајући његов успех на топ-листама и број продатих примерака.

Недавни догађаји

Вести

14. август — Најмање 41 особа је погинула, а 45 повређено у пожару у коптској цркви Або Сефеин (Свети Меркурије) у египатској провинцији Гиза.
12. август — У масовној пуцњави која се догодила на Цетињу убијено је једанаест, а рањено шест особа.
3. август — Влада Црне Горе на челу са Дританом Абазовићем и Српска православна црква на челу са патријархом српским господином Порфиријем (на слици) потписале су Темељни уговор.
31. јул — Вођа исламистичке терористичке организације Ал Каида Ајман ел Завахири убијен је у нападу америчке борбене беспилотне летелице у Кабулу у Авганистану.
31. јул — Женска фудбалска репрезентација Енглеске освојила је Европско првенство победивши у финалу Немачку резултатом 2 : 1.
24. јул — Јонас Вингегор из Данске је освојио бициклистичку трку Тур де Франс 2022. године.
11. јул — НАСА је објавила прву фотографију коју је у свемиру направио Свемирски телескоп Џејмс Веб.

Остале вести

На данашњи дан

26. август

1071 — У бици код Манцикерта Селџуци су поразили Византијску војску цара Романа IV Диогена, после које су завладали централном Анадолијом.
1346 — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска краља Едварда III је комбинацијом новог оружја (велшки лук) и технике победила много бројнију француску војску краља Филипа VI.
1789 — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина.
1883 — Почела је ерупција вулкана Кракатау „(на слици)“ између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а од цунамија и ерупције погинуло је 36.000 људи.
1939 — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска.
1990 — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, погинуло је 180 рудара.
1999 — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да слепи мишеви увек скрећу налево када излазе из пећине?
… да у просеку 100 људи годишње умре од гушења хемијским оловкама?
… да је двобој у Парагвају легалан ако су обе стране добровољни даваоци крви?
… да бубашваба може живети до 9 дана без главе пре него што умре од глади?
… да је брод ХМХС Британик, из исте класе као и Титаник, такође потонуо након што је налетео на мину?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Стара разгледница из Београда. Приказује: Стари двор, Теразије, улицу Милоша Великог, Калемегдан и зграду Старе Поште (у средини).

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Википедија тренутно садржи више од 59,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 661.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 311.017 корисника отворило налог, а од тога су 704 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.