Главна страна
Велика награда Сан Марина 1994.
Велика награда Сан Марина 1994. године је била трка у светском шампионату Формуле 1 одржана 1. маја 1994. године на аутомобилској стази „Енцо и Дино Ферари“ у италијанском граду Имоли. То је била трећа трка у светском шампионату Формуле 1 1994. године, а прва која је вожена у Европи. Тркачки викенд обележиле су трагичне погибије аустријског возача Роланда Раценбергера и троструког светског шампиона, Бразилца Аиртона Сене, као и велики број инцидената и удеса на самој стази у којима је повређено више возача. Спортски коментатор телевизије Би-Би-Си, Мари Вокер, описао је ову трку речима: „Колико мене памћење служи, ово је најцрњи и најтужнији дан у историји Великих награда Формуле 1.“
Михаел Шумахер је победио у трци након поновљеног старта. На конференцији за штампу одржаној по завршетку, изјавио је да „не може да се осећа задовољним, а камоли срећним након победе“, осврћући се на трагичне догађаје током тркачког викенда. Никола Ларини је освојио прве поене у својој каријери заузевши друго место, а трећепласирани возач је био Мика Хакинен.
Адолф Хитлер
Адолф Хитлер (нем. Adolf Hitler; Браунау на Ину, 20. април 1889 — Берлин, 30. април 1945) је био немачки политичар и вођа Нацистичке партије који је 1933. постао немачки канцелар (премијер, председник владе). После смрти немачког председника Паула фон Хинденбурга 1934. Хитлер је прогласио себе за фирера (вођу), звање у којем је, захваљујући уредби (нем. Ermächtigungsgesetz) из 1933, објединио овлашћења председника и канцелара и успоставио тоталитарни режим у Немачкој под његовом влашћу који је трајао све до смрти самоубиством 1945. године.
Нацистичка партија је значајно ојачала своју позицију током периода кризе у Немачкој након Првог светског рата, захваљујући одличној пропаганди и Хитлеровој харизми и говорничкој способности којом је лако придобијао масе. Партија је истицала национализам и антисемитизам као своје основне облике изражавања политичких ставова, и убрзо је прибегла и физичком уклањању својих политичких противника како би осигурала успех.
Након обнове немачке економије и поновног наоружавања Вермахта, у Немачкој је успостављена диктатура под Хитлером који је водио агресивну спољну политику са циљем освајања „животног простора“. Као логични наставак овакве спољне политике уследио је немачки напад на Пољску 1939, због чега су Велика Британија и Француска објавиле рат Немачкој, чиме је и званично почео Други светски рат.
Дискографија Кејти Пери
Америчка певачица Кејти Пери објавила је пет студијских албума, један концертни албум, два ЕП-а, тридесет и четири сингла (укључујући четири као гостујући извођач) и пет промотивних синглова. Сертификована је за 101 милион дигитално продатих синглова и 6 милиона албума, у Сједињеним Америчким Државама. Такође је и пети извођач у САД-у са највише дигитално-продатих синглова, према Америчком удружењу дискографских кућа.
Тренутно држи рекорд за највише синглова проданих у преко 5 милиона примерака у Сједињеним Америчким Државама, са шест таквих синглова (према датуму изласка — Hot n Cold, California Gurls, Firework, E.T., Roar и Dark Horse).
Такође држи рекорд и за највише песама продатих у преко 6 милиона примерака, са сингловима Firework, Roar и Dark Horse. Све три песме су добиле дијамантски сертификат, чинећи је првим извођачем који је то постигао.
Вести
- 28. април — Скупштина Црне Горе је изгласала 43. Владу на чијем челу је премијер Дритан Абазовић.
- 25. април — Амерички предузетник и милијардер Илон Маск (на слици) купио је Twitter за 44 милијарде долара и тако постао власник ове друштвене мреже.
- 24. април — Емануел Макрон је реизабран за председника Француске.
- 24. април — Покрет Слобода, који предводи Роберт Голоб, освојио је највише мандата на парламентарним изборима у Словенији.
- 19. април — Кане Танака, друга потврђена најстарија особа у историји, преминула је у 119. години живота.
- 19. април — Жозе Рамос Орта по други пут је изабран за председника Источног Тимора.
- 14. април — Најмање 123 особе су страдале у поплавама и клизиштима које је изазвао тропски циклон Меги на Филипинима.
- 14. април — Више од 340 људи је погинуло од последица поплава и клизишта изазваним кишним олујама у јужноафричкој покрајини Квазулу-Натал.
30. април
- 311 — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти је издао Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона.
- 1006 — SN 1006 (на слици), најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук.
- 1789 — Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД.
- 1941 — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
- 1945 — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
- 1945 — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.
- 1975 — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат.
- 1993 — На турниру у Хамбургу, Гинтер Пархе опсесивни обожавалац Штефи Граф, ножем је гађао југословенску тенисерку Монику Селеш.
Да ли сте знали
- ... да су Канарска острва добила име по псима?
- ... да су венецијанери измишљени у Јапану?
- ... да делфин има 260 зуба?
- ... да је Венецуела прва држава која је укинула смртну казну 1863. године?
- ... да је први музички спот на МТВ-у био Video killed the radio star групе Баглс?
Изабрана слика
Николај Гогољ, руски писац родом из данашње Украјине (1809—1852) |
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.
Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,6 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 658.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 304.753 корисника отворила налог, а од тога је 916 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободни уџбеници
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице и документација