Пахомије Логофет
Пахомије Логотет | |
---|---|
![]() | |
Место рођења | Србија |
Датум смрти | 1484. |
Место смрти | Велика московска кнежевина |
Пахомије Логотет (15 век, Србија — 1484.) назван и Пахомије Србин[1] (рус. Пахомий Серб), проповедник, јеромонах и хагиограф у Русији
Биографија[уреди | уреди извор]
Српски свештеномонах Пахомије, прозван Логотет[2] (што значи "секретар" - византијски и српски царски, или црквени[3]) или ређе Логофет[4] дошао је у Русију са Св. Горе средином 15. века. Био је позван да прегледа стара и састави нова житија. Дошао је у Велики Новгород 1438. (или 1460?)[5] године, где по заповести новгородског архиепископа Јоне, Пахомије саставља многе црквене каноне.[6] Био је он "красноречиви[7] сачинилац животописа руских светаца и канона у част њихову".[8]. Колико се зна, написао је 35 списа: 18 служби и канона светитељима, 9 житија (биографија), 4 похвална слова и 3 приче о светитељима. Први Пахомијев књижевни рад у Русији био је опис живота Никона (— 1426), ученика Сергија Родонешког. Током 1443. и 1445. године радио је у Св. Троицкој Лаври на преписивању књига. Описао је отварање гроба Св. Алексија митрополита (1448) и саставио му је службу, а 1458. године и биографију.
Скоро у исто време извршио је ревизију житија Сергија Родонешког. Године 1462, по жељи великога кнеза Василија Васиљевича, скупљао је грађу за Житије Кирила Белозерског.[9] Похвално слово о преносу мошти Св. Петра, митрополита, (1472) а саставио је и канон томе светитељу. Такође, и канон Св. Јони, митрополиту дело је Пахомија Логофета.
Нешто касније, по жељи пермског епископа Филотеја, саставио је канон Св. Стефану Пермском. У Великом Новгороду је описао чудо Варлаама Хутинског, које се десило 1460. године. Затим је описао цео живот Варлаамов, па живот велике кнегиње Олге, преподобног Саве Вишерског и Јефтимија, архиепископа новгородског. Једно од најбољих његових дела је биографија Кирила Бјелоозерског, која је основана на поузданим историјским подацима и одликује се богатством садржаја.
Похвална слова Пахомија Логофета се одликују нарочито топлином осећаја према лицу о коме пише. Осим тога, Пахомије Србин је одлично познавао Свето писмо и црквену историју, познавао је велике византијске проповеднике и стога је уносио доста речитости и говорничких украса у своје саставе. Пахомије Логофет се сматра и састављачем првог Хронографа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стражилово", Нови Сад 1886.
- ^ "Српски сион", Карловци 23. август 1898.
- ^ Милан Убавкић: "Историја Срба", Београд 1880.
- ^ "Коло", Београд 1. април 1944.
- ^ "Сион", Београд 31. јануар 1875.
- ^ "Српски сион", Карловци 19. јануар 1897.
- ^ "Сион", Београд 24. децембар 1874.
- ^ "Отаџбина", Београд 1. јануар 1889.
- ^ "Школски лист", Нови Сад 1868.
Литература[уреди | уреди извор]
- И. Некрасов, Пахомиј Серб, писатељ 15. века (1871), српски превод у Гласу Истине, (1886—1887).