Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Шафран

Шафран (лат. Crocus sativus; ~ vernus) вишегодишња је биљка, луковица из породице Iridaceae. Зачин се добија из цвета Crocus sativus. Живописни гримизни жигови (стигме) и стубићи (стилови), звани кончићи или нити, сакупљају се и суше ради употребе као зачина и средства за бојење хране. Шафран, већ дуго међу најскупљим зачинима по маси на свету, вероватно је први пут узгојен у Грчкој или недалеко од ове земље. C. sativus је, по свему судећи, форма C. cartwrightianus која се јавила тако што су у касном бронзаном добу узгајивачи са Крита селективно гајили биљке ради необично дугих стигми. Лагано се раширио у већем делу Евроазије, а касније је донет у делове Северне Африке, Северне Америке и Океаније.

Биљка може достићи висину до 30 cm. Нема правога стабла. Шест латица цвета, заједно са два уска листића, расту из подземне гомољасте луковице. Спољне љуске имају жилице, углавном мрежасте. Лишће је узано, линеарно и издужено. Латице су при земљи свијене у ваљкасту цев, а на неколико центиметара од тла шире се у левак. Цветови иначе израстају између листова, с дугом цеви и звонасто раствореном круном од шест једнаких листића; љубичасти су, жућкасти или ружичасти. Тучак је код свих шафрана златнонаранџасте боје и, најчешће, надвисује истобојне прашнике. На врху тучка налази се стигма, жиг или њушка крокуса (лат. croci stigmata) — ’органела’ чији је задатак да прихвата поленова зрнца. Осушени жигови се, поред употребе као зачин и за справљање боја за бојадисање намирница (посебно колача), користе и у медицини. У већој мери, шафран је отрован.

Добар чланак

Подземна кукумавка

Подземна кукумавка (лат. Athene cunicularia) мала је, дугонога сова која живи на подручју Северне и Јужне Америке. Живи на травњацима, пашњацима, пољопривредним површинама или било ком другом отвореном сувом месту са ниским растињем. Гнезди се у рупама у земљи, попут оних које прави преријски пас. За разлику од осталих сова, подземна кукумавка је активна и дању, иако се труди да избегава поподневну врућину. Међутим, као и остале сове, и она најчешће лови од сумрака до свитања, када може лако да улови плен захваљујући свом виду и слуху. С обзиром на то да живи на травнатом подручју а не у шумама, подземна кукумавка је развила дуге ноге, што јој омогућава да трчи док лови свој плен.

Подземна кукумавка има светле очи, док кљун може бити тамно жуте или зелене боје, у зависности од подврсте. Нема ушно перје, а фацијални диск је раван. Има изражене беле обрве и бело перје на бради, које проширује и показује у одређеним ситуацијама — на пример, док љуља главу када је узнемирена.

Изабрани списак

Списак држава без војске

Појам државе овдје означава суверену државу и државу која није зависна од других (нпр. Бермуди, Гвам, Сјеверна Маријанска Острва) чија одбрана је одговорност друге земље. Појам оружане снаге односи се на било коју одбрану коју спонзорише влада, а која се користи за унапређење унутрашње и спољашње политике њихове владе. Неке земље које се налазе на списку, као што су Исланд и Монако, немају редовну војску, али имају неполицијску војну силу.

Многе од ових земаља које су набројане имају дуготрајни споразум са земљама које су их прије окупирале; примјер је споразум између Монака и Француске који траје већ око 300 година. Државе као су Маршалска Острва, Микронезија и Палау се у потпуности ослањају на одбрану од стране САД. Андора има малу војску и може захтјевати помоћ уколико је потребно, док је Исланд имао споразум са Сједињеним Америчким Државама који је трајао до 2006. године, а који их је обавезивао да пружају одбрану Исланду уколико је потребно.

Остале земље су саме задужене за своју одбрану и функционишу без војске или имају ограничен облик војске. Неке од земаља као Гренада и Костарика су прошле кроз процес демилитаризације. Неке земље су основане без оружаних снага, као што је Самоа прије више од 60 година; основни разлог био је што је независност те земље била, или су још увијек, под заштитом друге државе. Све земља на овом списку сматрају се у ситуацији „немилитаризације”.

Хаити је распустио своју војску 1994. године након америчке инвазије.

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Поравнање криве; Пандемија по државама

3. април — На општим изборима у Србији, Александар Вучић је поново изабран за председника Србије и Српска напредна странка, коју такође предводи, освојила је највише мандата у Народној скупштини.
3. април — На парламентарним изборима у Мађарској, владајућа коалиција Фидес—КДНП, коју предводи садашњи премијер Мађарске Виктор Орбан, осигурала је четврти узастопни мандат са више од 50% освојених гласова.
3. април — Обилне кише у Бразилу изазвале су клизишта у којима је погинуло најмање 14 људи.
1. април — Осам рудара је погинуло, а 20 је повређено у руднику Соко код Сокобање када је дошло до цурења метана унутар рудника.
29. март — Приликом реализације редовног задатка извиђања, у мисији УН у ДР Конго дошло је до пада хеликоптера у којем је страдао припадник Војске Србије потпуковник Дејан Станојевић.
28. март — На 94. свечаној додели награда америчке Академије филмских уметности и наука, филм CODA је освојио Оскара за најбољи филм, oстварење Дина освојило је Оскара у шест категорија а Вил Смит (на фотографији) добио је Оскара за најбољег главног глумца за улогу у филму Краљ Ричард.
26. март — Владајућа Лабуристичка партија, предвођена Робертом Абелом, прогласила је победу на овогодишњим парламентарним изборима на Малти.
23. март — Џихадистички покрет Ел Шабаб усмртио је најмање 48 особа у серији терористичких напада који су спроведени у сомалским градовима Могадиш и Беледвејне.

Остале вести

На данашњи дан

6. април

1667 — Дубровник је погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана.
1909 — Амерички истраживач Роберт Пери је освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km.
1941 — Немачке трупе су бомбардовањем Београда започеле напад на Југославију.
1945 — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.
1992 — Европска заједница је признала независност Босне и Херцеговине.
1994 — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом је оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је право име глумца Џона Вејна било Мерион Морисон?
... да је сиријски град Дамаск најстарији непрекидно насељени град на свету?
... да je Наполеон I Бонапарта освојио Италију пре него што је напунио 26 година?
... да осушене банане имају четири пута већу енергетску вредност од свежих?
... да у морској води има 6 милиона тона злата, чак 100 пута више него што га данас поседује човечанство? Ипак, добијање злата на овај начин је скуп и неисплатив поступак.

Остале занимљивости

Изабрана слика

Николај Гогољ, руски писац родом из данашње Украјине (1809—1852)
(пуна величина: 3.000 × 2.000)

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 657.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 303.345 корисника отворило налог, а од тога су 884 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.