Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Историја Русије

Лењин се обраћа маси

Историја Русије је период који почиње насељавањем Источних Словена од којих касније настају Руси, Белоруси и Украјинци. Прва источнословенска држава била је Кијевска Русија, која је примила хришћанство из Византије 988. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година 13. века, услед најезде Монгола.

Након 13. века, Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима. До 18. века Велика московска кнежевина је прерасла у велику Руску Империју, која се простирала од Пољске на западу, па све до Тихог океана, на истоку. Руски кметови су од 1861. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка Првог светског рата 1914. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава 1906. и одлукама које је донела Дума, извршене су знатне промене у политици и привреди Русије, али цар и даље није био вољан да се одрекне аутократског начина владавине.

Руска револуција из 1917. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео до Октобарске револуције када су власт преузели комунисти бољшевици. Између 1922. и 1991, Русија је била део Совјетског Савеза. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током двадесетих, преко строго управљане привреде и политичке репресије током Стаљиновог доба па све до „доба стагнације“ током осамдесетих. Почев од марта 1918, друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему. До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери Совјетског Савеза покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његов коначни распад.

Распадом Совјетског Савеза крајем 1991. године, Русија је постала независна држава и призната је као правни наследник бившег Совјетског Савеза. Русија је напустила идеју социјалистичке планске привреде и државног власништва и почела је да гради своју привреду на принципима тржишног капитализма, што је веома често давало нежељене резултате. У Русији се и данас у готово свим сферама друштва осећа утицај како монархистичке, тако и совјетске прошлости.

Добар чланак

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље, стране 1 и 2

Мирослављево јеванђеље је кодекс, односно рукописна књига. То је најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености из 12. века. У јуну 2005. године, Мирослављево јеванђеље је уписано у списак Памћење света (енгл. Memory of the World), о чему је Народни музеј у Београду добио сертификат Унеска. Упис у ову листу потврда је изузетног значаја и вредности Мирослављевог јеванђеља, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечанства. Назив овом кодексу (рукопису) дао је Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду.

Мирослављево јеванђеље данас се чува у Народном музеју у Београду под инвентарским бројем 1536, док се 166. лист ове књиге налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу, заведен као Лист из Мирославова евангелиа Ф.п. И. Но.83.

Од када је пренето из Хиландара у Београд 1896. године, Мирослављево јеванђеље је са државом Србијом и српским народом преживљавало све бурне историјске догађаје 20. века, у правом смислу тих речи.

Изабрани списак

Дискографија групе The Smiths

Мориси (лево) и Џони Мар (десно)

Дискографија енглеске групе The Smiths жанра алтернативни рок састоји се од четири студијска албума, једног ЕП-а, једног албума уживо, десет компилацијских албума, 22 сингла, једног видео-албума и 14 музичких спотова.

Група је сарађивала с дискографским кућама Rough Trade, Sire и Warner Bros. Основали су је 1982. певач Мориси, гитариста Џони Мар, басиста Енди Рорк и бубњар Мајк Џојс.

Недавни догађаји

Вести

Рат у Украјини
На данашњи дан

26. март

Садат, Картер и Бегин на потписивању Египатско-израелског споразума
Занимљивости

Да ли сте знали

Лав
  • ... да се рика лава може чути и на удаљености од 8 km?
  • ... да је перуански град Ла Ринконада (Перу) највише насељено место на планети Земљи? Он лежи на надморској висини од 5.100 метара.
  • ... да у животињском царству трудноћа траје најкраће код женке опосума (12—13 дана), а најдуже код азијског слона (608 дана)?
  • ... да жаба користи очне јабучице да гурне храну низ грло?
  • ... да све пчеле на свету дневно произведу око 3.000 тона меда?
  • ... да када су изграђене, пре више од 4500 година, египатске пирамиде биле су беле као папир и глатке као стакло?

Изабрана слика

Николај Гогољ, руски писац родом из данашње Украјине (1809—1852) (пуна величина: 3.000 × 2.000 *)

Николај Гогољ, руски писац родом из данашње Украјине (1809—1852)
(пуна величина: 3.000 × 2.000)

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 656.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 302.461 корисник отворио налог, а од тога је 820 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.