Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Перикле

Перикле (старогрч. Περικλής, од грчких речи περί и κλέος што значи „окружен славом“, рођен око 495. п. н. е., умро 429. п. н. е.), био је старогрчки политичар, говорник и војсковођа из V века п. н. е. (познатог још и као Златни век), а нарочито значајан за период између Грчко-персијских ратова и Пелопонеског рата. Време његове владавине (461. п. н. е. — 429. п. н. е.), у историји је добило име Периклово доба, такође Златни век, јер је у доба његове владавине Атина била на врхунцу своје моћи.

Перикле је искористио победу Грка над Персијанцима, као и јачање атинске морнарице и трансформисао Делски савез у Атинску поморску државу, а саму Атину је довео до највеће моћи и славе у њеној дотадашњој историји. За стратега Атине биран је 14 пута узастопно, што никоме до тада није успело. На војничком плану, Периклови војни походи имали су као главни циљ очување стратешких интереса Атине и њено јачање, како на копну, тако и на мору. Главну подршку у походима давала му је моћна атинска морнарица која је почела да јача још од времена Темистокла и Кимона, сина атинског војсковође и јунака Милтијада. Перикле је био на челу Атине све до 429. п. н. е, друге године Пелопонеског рата, када је преминуо као жртва епидемије која је тада погодила Атину.

Перикле је такође био истакнути покровитељ уметности, књижевности и науке. За време своје владавине претворио је Атину у средиште културе и духовности античког света. Подигао је неке од најлепших грађевина античког света (атински Акропољ са Партеноном). Такође је био покретач низа закона у корист народа, а ти закони су, парадоксално, углавном били на штету аристократије којој је и сам припадао. Будући да је подржавао народне масе, многи су га називали популистом.

Његови продемократски ставови најбоље се могу видети у његовом Посмртном говору одржаном у част атинских војника погинулих у Пелопонеском рату. Говор је у потпуности сачуван захваљујући Тукидиду који је Перикла назвао „првим човеком Атине“.

Добар чланак

Афродита

Афродита (грч. Ἀφροδίτη) је грчка богиња лепоте, чулне љубави и плодности. Значење њеног имена је непознато, иако су древни Грци веровали да се оно односи на пену. Веома је могуће да је ово веровање дошло из приче о Афродитином рођењу.

Према старијем предању, које је заступао Хомер, она је кћи Зевса и Дионе; а према млађем, којег се држао Хесиод, рођена је из морске пене (ἀφρός) која се створила кад је Крон бацио у море Уранове гениталије. Одмах по рођењу, изашла је из мора на обалу острва Кипра. Отуда су јој и атрибути: Ἀφρογενεια (рођена из пене), Αναδυόμενη (која се помаља, излази), Κυπρογένεια (по Кипру рођена).

У почетку, Кипарска Афродита највероватније да је била богиња плодности, врло слична блискоисточној богињи Иштар-Астарти. Дошавши међу Грке она је персонификована са сексуалношћу и била усрдно обожавана као универзална сила. Многа локална светилишта посвећена њој подигнута су широм копненог дела Грчке, а њени култови варирали су различито од места до места. У неким областима, Афродита је била сматрана чак богињом рата, што је можда био подстицај за њено удруживање с Аресом, богом рата.

Много касније, у класично доба, Афродитин култ је попримио савремено схватање према којем је она надлежна за сексуалну привлачност и љубавно задовољство (τα Αφροδίσια).

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за физиологију или медицину

Нобелова награда за физиологију или медицину додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физиологије или медицине. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Институт Каролинска за изузетне доприносе у физиологији или медицини.

Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Иако се често назива Нобеловом наградом за медицину, Нобел је у свом тестаменту изричито навео да се награда додељује за „физиологију или медицину”, те се тако награда може доделити за шири спектар поља. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Поравнање криве; Пандемија по државама

4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена.
4. март — У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
24. фебруар — Русија је отпочела слање својих оружаних снага у Украјину; почетак нове фазе Руско-украјинског рата (на слици).
6. фебруар — Фудбалска репрезентација Сенегала по први пут је освојила Афрички куп нација победивши Египат у финалу након пенал-серије.
30. јануар — Рукометна репрезентација Шведске освојила је Европско првенство победивши Шпанију резултатом 27 : 26. Јим Готфридсон изабран је за најбољег играча првенства.
30. јануар — Рафаел Надал и Ешли Барти су освајачи Отвореног првенства Аустралије у појединачној конкуренцији.
9. јануар — Обележен је Дан Републике Српске и 30 година постојања Српске.
4. јануар — Масовне демонстрације избиле су у Казахстану због наглог поскупљења гаса.

Остале вести

На данашњи дан

7. март

321 — Цар Константин I је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане.
1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Османлије преузеле Кипар од Млетака.
1799 — Војници Наполеона Бонапарте су заузели Јафу и убили више од 2.000 заробљених турских војника.
1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.
1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
1945 — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
1965 — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да амазонски мрави краду ларве других мрава, које после држе као робове?
... да су Хаваји једина америчка држава која узгаја кафу?
... да се ноћу може видети око 6.000 звезда без телескопа?
... да је младунче кенгура дугачко око 3 cm када се окоти?
... да џиновски афрички цврчак обожава да једе људску косу?
... да је прва фабрика торпеда на свету „Вајтхед“ основана у Ријеци?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Плакат за Циркус (око 1900)
(пуна величина: 3.000 × 2.000)

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,4 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 656.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 301.239 корисника отворило налог, а од тога је 815 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.