Тӧс бӱк

Википедия сайттаҥ
Перейти к навигации Перейти к поиску
Алтай мааны
Алтай Википедияга кӱӱнзеп киригер,
бу јайым энциклопедияда кажы ла кижи тӱзедӱ эдер аргалу.
јаҥар айдыҥ 20 кӱни, 2021 јыл, понедельник, 10:14 UTC
Эмди Википедияда алтай тилле 1010 бӱк.
Мобильный версиязы · Кешин арчырга

Талдама бичимел
Мария Склодовская-Кюри.

Мария Склодовская-Кюри (французтап Marie Curie, поляктап Maria Skłodowska-Curie; энедеҥ чыгарда ады Мария Саломея Склодовская, поляктап Maria Salomea Skłodowska; кӱчӱрген айдыҥ 7-чи кӱнинде 1867 јылда, Варшава калада, Арасей империяда — јаан изӱ айдыҥ 4-чи кӱнинде 1934 јылда, амырап эмденетен (санаторийде) Санселльмоз, Пасси, Франция) — польский ле француз билимчи-шиҥжӱчи (физик, химик), ӱредӱчи, эл ишчи.

Тӱӱкиде ӱй кижи Нобельдиҥ сыйыныҥ баштапкы лауреады (физикала сыйды 1903, химияла — 1911), эки катап Нобельдиҥ сыйын алган билимчи ӱй кижи. Сорбоннада баштапкы ӱредӱчи ӱй кижи. «Радиоактивность» деп сӧсти сананып тапкан.

Эш-нӧкӧри Пьер Кюри ле Анри Беккерельле кожо радиоактивностьты ачкан. Эш-нӧкӧриле кожо радий (Radius — «луч») ле полоний (Polonia — Польша, Мария Склодовскаяга учурлай адаган). Парижтиҥ эмчилик академиязыныҥ ӱй улус ортодо баштапкы турчызы.

(тӱзедер…)

Болуш

Јаҥы бӱк бичиири

Кӱнниҥ кӧргӱзӱзи
Кӱнниҥ кӧргӱзӱзи
Танка, на которой изображена мандала (в четырёх вариантах) традиции и учения ваджраяны; Тибет, У-Цанг, буддийский монастырь Нгор школы Сакья; около 1429-1456 гг. Хранится в Кимбеллском художественном музее

1000 бӱк

Темдектейтен учурлу кӱндер
Алтай Республикада 2021 јылда темдектейтен учурлу кӱндер:
  1. Алтай Республика тӧзӧлгӧниниҥ 30 јылдыгы
  2. Алтай калык Арасей тергеезине акту кӱӱниле киргениниҥ 256 јылдыгы
Seminsky Pass 03.jpg

Вики-проекттер