Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Биохемија

Биохемија или биолошка хемија је хемија живота, мост између биологије и хемије, која проучава начин на који комплексне хемијске реакције стварају живот. Биохемија је хибридни део хемије који проучава хемијске процесе у живим организмима. Како сви облици живота имају заједничко порекло, они имају и сличне биохемије, као што су генетички код и стереохемија многих биомолекула. Конторлом протока информација путем биохемијске сигнализације и протока хемијске енергије путем метаболизма, биохемијски процеси омогућавају постојање комплексности живота. Током задњих деценија двадестог века, биохемија је постала у тој мери успешна у објашњавању процеса живих бића да у данашње време скоро све области науке о животу од ботанике до медицине до генетике учествују у биохемијским истраживањима. Данашњи главни фокус чисте биохемије је на разумевању начина на који биолошки молекули производе процесе који се одвијају у живим ћелијама, што је блиско повезано са изучавањем и разумевањем ткива, органа, и целих организама — другим речима, целокупне биологије.

Биохемија је блиско сродна са молекуларном биологијом, изучавањем молекуларних механизама којима генетичка информација кодирана у ДНК доводи до процеса живота. У зависности од дефиниције термина, молекуларна биологија се може сматрати граном биохемије, или биохемија оруђем којим се истражује и студира молекуларна биологија.

Биохемија се бави структурама, фукнцијама и интеракцијама целуларних компоненти, као што су протеини, угљени хидрати, липиди, нуклеинске киселине и остали биомолекули, који производе ћелијску структуру и изводе многобројене функције везане за живот. Иако постоји огроман број различитих биомолекула, они се често састоје од истих јединица које се понављају, мономера који се понављају у различитим секвенцима. Хемија ћелија исто тако зависи од реакција малих молекула и јона. Они могу да буду неоргански, на пример вода и јони метала, или органски, као што су аминокиселине, које се користе за синтезу протеина. Биохемијске студије превасходно изучавају малу групу елемената: угљеник, водоник, азот, кисеоник, фосфор, и сумпор; који се често називају CHNOPS. Низ других елемената учествује у биохемиским процесима, али у знатно нижим концентрацијама. Механизми којима ћелије конвертују енергију и свог окружења путем хемијских реакција су познати као метаболизам. Биохемија метаболизма ћелије и биохемија ендокриног система су два домена која су интензивно студирана.

Друге области обухваћене појмом биохемије су генетички код (ДНК, РНК), синтеза протеина, транспорт кроз ћелијску мембрану и трансдукција сигнала. Резултати биохемијских истраживања налазе примену у медицини, исхрани, и пољопривреди. У медицини, биохемичари истражују узроке и лекове болести. У пољу исхране, се изучава начин одржавања здравља и ефекти нутрионе дефицијенције. У пољопривреди предмет истраживања су земљиште и ђубрива, и ради се на повољшању култивације усева, њиховог складиштења и контроле штеточина.

Добар чланак

Манастир Хиландар

Хиландар, у старијим списима и Хилендар (грч. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (грч. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (грч. Аτоς), трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора. Хиландар је у хијерархији Свете горе на четвртом месту по значају. Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују површину која је скоро 75 m широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је Методије Марковић.

Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир Хиландар су обновили Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову цркву Ваведења Богородице. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

Остали изабрани спискови

Изабрана слика

Драмска секција учитељске школе у Неготину, 1927. године.

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање криве; Пандемија по државама

19. децембар — Женска рукометна репрезентација Норвешке освојила је Светско првенство победивши Француску резултатом 29 : 22.
19. децембар — У снажној експлозији за коју се претпоставља да је узрокована цурењем гаса у пакистанском граду Карачију, погинуло је најмање 16 особа а 11 је повређено.
16. децембар — Најмање четворо деце је погинуло, а петоро је повређено после пада са замка на надувавање у Аустралији.
15. децембар — Велики пожар је избио у Светском трговинском центру у Хонгконгу, око 300 људи заробљено је на крову зграде.
14. децембар — Кошаркаш Голден Стејт вориорса Стеф Кари постао је најбољи тројкаш свих времена у НБА лиги.
12. децембар — Тријумфом на Великој награди Абу Дабија, возач Ред була Макс Верстапен постао је победник шампионата Формуле 1 за сезону 2021.
11. децембар — Најмање седморо људи погинуло је када се након експлозије срушило или урушило неколико зграда у сицилијанском граду Равануза.
11. децембар — Најмање 70 људи је погинуло након што је разорни торнадо погодио америчку државу Кентаки.
10. децембар — Норвешки шахиста Магнус Карлсен по пети пут је првак света, пошто је у десетој партији окршаја за планетарног шампиона био бољи од Руса Јана Непомњашчег и укупним скором 7,5:3,5 дошао до победе.
9. децембар — Најмање 49 особа, већином миграната из Средње Америке, погинуло је у судару камиона у јужној мексичкој држави Чијапас.
8. децембар — Олаф Шолц (на слици) преузео је дужност канцелара Немачке.

Остале вести

На данашњи дан

19. децембар

1154 — Хенри II (на слици) је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет.
1793 — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона.
1905 — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.
1920 — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.
1941 — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.
1946 — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.
1984 — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.
1997 — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је Чешка земља у којој се попије највише пива (на слици) по глави становника?
... да је свака тробојна мачка женка?
... да Финску зову „земља хиљаду језера”?
... да је Брус Ли био толико брз да су филмови морали бити успорени како би се видели његови покрети?

Остале занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 652.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 296.594 корисника отворила налог, а од тога су 993 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.