Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Ангина пекторис

Ангина пекторис или стенокардија / стезање у грудима (од грч. άγχειεν — стезати, сузити + лат. pectus — прса; или од грч. στενός — узак + грч. καρδία — срце) скуп је симптома, међу којима је водећи бол, карактерисан; специфичном локализацијом, зрачењем, дужином трајања и провокативним факторима. Бол је најчешће локализован у прекордијуму иза грудне кости, и настаје као последица нарушене равнотеже између доступности и потребе срчаног мишића (миокарда) за кисеоником, услед немогућности коронарне (артеријске) циркулације срца да задовољи сопствене потребе.

Механизам настанка бола у стенокардији или ангини пекторис није тачно познат, али се поуздано зна да се јавља када је срчани мишић изложен исхемији изазваној многобројним стањима (узроцима), у којима расту потребе срчаног мишића за кисеоником.

Бол у грудима описује се као осећај притиска и стезања или као осећај гушења, најчешће иза грудне кости, а који се јавља у току и/или након физичког напора, емотивног стреса, након обилног оброка, за време излагања хладноћи итд. Бол може да зрачи у пределу левог рамена или дуж унутрашње стране леве руке, низ леђа између лопатица (чешће код жена), у грлу, доњој вилици или зубима. Понекад се шири и низ десну руку. Многи пацијенти ангинозни бол више описују као осећај нелагодности, него као бол. Он често има карактер наизменичног појачавања и смањивања и обично траје 10 до 15 минута. Истраживања су показала да интензитет бола у грудима није увек у корелацији са патоанатомски супстратом, патофизиолошким током догађаја и најтежим срчаним компликацијама. Уз бол у ангинозном нападу се могу јавити и неуровегетативни симптоми; тахикардија (убрзан рад срца), повишен крвни притисак, мучнина итд. Зато је веома је значајно диференцијално дијагностички тачно одредити узрок бола у грудима, тј. разлучити бол узрокован исхемијом срчаног мишића од неисхемијског бола у грудима, који веома често, такође може захтевати хитно лечење.

Добар чланак

Зоран Ранкић

Зоран Ранкић (Дервента, 9. август 1935 — Београд, 9. децембар 2019) био је југословенски и српски телевизијски и позоришни глумац, првак Београдског драмског позоришта, драмски писац, редитељ афористичар, сатиричар, песник и сликар графичар.

Глумом је почео да се бави 1951. године, када је заиграо у Народном позоришту Сарајево, чији је био члан до краја 1960. године. Од 1961. до 1996. био је члан Југословенског драмског позоришта, где је глумио у великом броју позоришних представа. Остварио је 26 филмских и ТВ улога. Широј јавности најпознатији је по улогама Николе Калабића у ТВ серији Последњи чин и Жарка Попаре у ТВ серији Срећни људи.

Осим у глуми, истакао се и у књижевности објавивши неколико књига и збирки песама, а за свој рад је вишеструко награђиван. Од средине седамдесетих година објављивао је афоризме у више дневних листова укључујући хумористичко-сатиричне, месечне новине Ошишани јеж. Ранкићева поезија поређена је са поезијом Лазе Костића, док је његове драме Момо Капор поредио са драмама писца Александра Поповића.

Био је члан више уметничких удружења, а уврштен је у више српских и страних књига афоризама. Године 2018. објављена је Ранкићева монографија.

Последње године живота провео је повучено у Дому за стара лица у Крњачи, где је и преминуо 9. децембра 2019. године.

Остали изабрани спискови

Изабрана слика

Меандер у кањону реке Колорадо у Аризони. Кањон Колорада је дуг 446 километара, широк 29 километара и дубок преко 1.500 метара. Чине га стене са оштрим литицама, много долина и дубоки кланци. Велико пространство је проглашено националним парком, кога посети око 4 милиона туриста годишње.

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање криве; Пандемија по државама

8. децембар — Олаф Шолц (на слици) преузео је дужност канцелара Немачке.
5. децембар — Репрезентација Руског тениског савеза освојила је Дејвис куп, победивши у финалу Хрватску.
3. децембар — Карл Нехамер је преузео дужност лидера Народне партије и место канцелара Аустрије.
30. новембар — На 55. годишњицу независности, Барбадос је постао република, а за првог председника именована је Сандра Мејсон.
29. новембар — Аргентински фудбалер Лионел Меси освојио је по 7. пут награду Златна лопта.
28. новембар — Председник Чешке Милош Земан именовао је Петра Фијалу за новог премијера те државе.
27. новембар — Палмеирас је освојио трофеј Копа либертадорес, победом у финалу над фудбалерима Фламенга резултатом 2 : 1 након продужетака.
24. новембар — Парламент Шведске изабрао је Магдалену Андерсон, председницу Социјалдемократске партије, за новог премијера, чиме је постала прва жена на челу шведске Владе. Међутим подноси оставку око 6 сати после именовања, јер буџет није усвојен у скупштини. Владу у техничком мандату наставља да води Стефан Левен.

Остале вести

На данашњи дан

9. децембар

1824 — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа.
1905 — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве.
1917 — Турске трупе су у Првом светском рату предале Јерусалим Британцима.
1948 — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела.
1961 — Тангањика је стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом.
1979 — Научна комисија Светске здравствене организације је потврдила да је вирус великих богиња искорењен међу људима.
1990 — Лех Валенса, бивши лидер синдиката Солидарност, је победио на првим председничким изборима у Пољској.
2016 — Председница Јужне Кореје Парк Гун Хеј је смењена након корупционашког скандала.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је Дунав друга по величини река у Европи?
... да је Краљево претходно носило назив Карановац?
... да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
... да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
... да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
... да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?

Остале занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57,8 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 652.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 295.917 корисника отворило налог, а од тога је 879 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.