Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Хилари Клинтон

Званични портрет Клинтонове као државне секретарке САД, јануара 2009. године

Хилари Дајана Родам Клинтон (енгл. Hillary Diane Rodham Clinton, IPA: /ˈhɪ.lə.ɹi daɪ.ˈæn ˈrɒ.dəm ˈklɪn.tən/; Чикаго, 26. октобар 1947) америчка је политичарка и кандидат Демократске партије за председника САД на изборима 2016. Функцију 67. државне секретарке САД обављала је 2009—2013, сенаторка САД из Њујорка била је 2001—2009, прва дама САД за време мандата Била Клинтона 1993—2001, те прва дама Арканзаса 1979—1981. и 1983—1992. године.

Рођена је у Чикагу и одрасла је у илиноиском градском предграђу Парк Риџ, где је похађала колеџ Велсли и дипломирала 1969, а затим докторирала на Јејлу 1973. године. После мандата конгресне правне заступнице преселила се у Арканзас и 1975. удала за Била Клинтона. Године 1977. била је један од оснивача организације Адвокати Арканзаса за децу и породицу. Наредне године постала је прва директорка Корпорације за правне услуге, а 1979. прва партнерка Адвокатске фирме „Роуз”. Као прва дама Арканзаса (1979—1981, 1983—1992), водила је радну групу за реформу јавног школства Арканзаса.

У улози прве даме Клинтонова се залагала за усвајање неуспешне иницијативе План Клинтонине здравствене заштите из 1993. На Конференцији УН за жене 1995. у Пекингу, Клинтонова је у тада контроверзном и утицајном говору изјавила да су „људска права женска права и женска права људска права”. У браку је 1998. пребродила скандал с Моником Левински. Клинтонова је 2000. изабрана као прва жена на функцију сенатора савезне државе Њујорк. Након Напада на СТЦ, подржала је Рат у Авганистану. Гласала је против Бушевих пореских олакшица. На место сенаторке поново је изабрана 2006. године. На изборима 2008. страначку (демократску) номинацију изгубила је од Барака Обаме.

Као државна секретарка у Обаминој администрацији 2009—2013. године, Клинтонова је реаговала на стање везано за Арапско пролеће, при чему се залагала за војну интервенцију НАТО-а у Либији. Помогла је у организовању дипломатске изолације и међународног санкцијског режима против Ирана. Напушта Обамину администрацију на крају његовог првог мандата, пише своју пету књигу и почиње да држи плаћене говоре пре објављивања своје друге председничке кандидатуре, сада за изборе 2016. Постала је први женски кандидат номинован за председника од стране велике америчке партије.

Добар чланак

Хомер Џеј Симпсон

Хомер Симпсон

Хомер Џеј Симпсон (енгл. Homer Jay Simpson) измишљени је лик у цртаној телевизијској серији Симпсонови. Глас му је посудио Ден Кастеланета, а први пут се појавио на телевизији у Шоуу Трејсија Алмана под називом Good night (срп. Лаку ноћ).

Један је од пет чланова породице и постао је најпопуларнији и најутицајнији лик у серији, нарочито након дугометражног филма. Хомер осликава неколико стереотипова америчке радничке класе: он је прост, предебео, неспособан, трапав, непромишљен и на граници алкохолизма. Упркос рутини његовог предрадског живота, имао је неколико невероватних искустава. Повремено је показивао велики интелект и спремност кад год би то ситуација захтевала, као и интегритет који осликава његове вредности — укључујући сурову оданост и заштитнички однос према породици. Кастеланета га описује као „пса заробљеног у телу човека”; такође каже да је „невероватно одан — не потпуно чист — али морате га волети”.

Изабрана слика

Манекенка Роси Робинсон снимљена на кревету у својој кући. Фотографија је у црно-белој техници.

Манекенка Роси Робинсон снимљена на кревету у својој кући. Фотографија је у црно-белој техници.

Недавни догађаји

Вести

Алек Болдвин
На данашњи дан

26. октобар

Џорџ Буш потписује Патриотски закон
Занимљивости

Да ли сте знали

Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 650.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 293.352 корисника отворила налог, а од тога је 790 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.