Главна страна
Версајски дворац
Версајски дворац (франц. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је код града Версаја југозападно од Париза. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715-1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Површина дворца је 67.000 m², а у њему се налази око 2.000 уметничко-историјских предмета. Парк дворца Версаја простире се на 815 хектара (8000 пре револуције), од чега су 93 хектара вртови. Он обухвата више објеката и локација као што су велики и мали Тријанон, краљичино село, велики и мали канал, менажерија, оранжерија и Швајцарско језеро.
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Тако је настао по многима најлепши од свих двораца Европе. Унутар зидина Версаја може стати око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. У дворцу се налази и астрономски сат. Важна дворана је Галерија огледала у којој је 1919. године потписан Версајски уговор и тако окончан Први светски рат. Версај престаје бити краљевска резиденција 1789. године након Француске револуције.
АНТК Антонов
Државно предузеће Антонов (укр. Державне підприємство "Антонов"), раније Авијацијски научно-технички комплекс Олега Константиновича Антонова (укр. Авіаційний науково-технічний комплекс імені Олега Костянтиновича Антонова) или АНТК Антонов, организација је за научно-истраживачки рад и производњу авиона у Украјини, основана 1946. године под називом ОКБ-153 (рус. опытно-конструкторское бюро). Након смрти оснивача и дугогодишњег главног конструктора Олега Антонова 1984, организација је добила име по њему. Укупно је развијено и произведено више од сто типова и варијанти авиона различитих класа и намена. Међу најпознатијима су Ан-2 „Кукурузник", са 18 000 произведених примерака, Ан-22 „Антеј", Ан-124 „Руслан“ и Ан-225 „Мрија“.
Данас АНТК Антонов чини колектив са великим искуством, с конструкционим бироом, лабораторијама за разне области, верификационим и оперативним испитивањима у лету, као и са оперативно-експлатиционом подршком, за све типове авиона. Као компанију под управом државе, украјинска влада покушала је неколико пута да неуспешно реструктурира. Раздвојена су предузећа Конструкциони биро Антонова, фабрика авиона „Авиант" из Кијева и Харковска фабрика авиона. 26. јануара 2016. године појавила се званична информација Министарства привреде Украјине да је концерн АНТК Антонов распуштен, а сва производња пребачена «Укроборонпрому» (Наменској индустрији Министарства одбране Украјине).
Изабрана слика
Навијачи шведског фудбалског клуба Хамарби на путу до стадиона. Хамарби се такмичи у Првој лиги Шведске. |
Вести
- 8. октобар — Најмање 100 особа је погинуло и повређено у снажној експлозији у џамији у Кундузу у Авганистану.
- 3. октобар — Футсал репрезентација Португалије освојила је титулу првака света, пошто је у финалу Светског првенства у Каунасу савладала браниоца титуле Аргентину резултатом 2 : 1.
- 1. октобар — Бивши председник Грузије Михаил Сакашвили је ухапшен и пребачен у затвор у Тбилисију.
- 30. септембар — Бивши француски председник Никола Саркози проглашен је кривим за илегално финансирање кампањe за председничке изборе 2012. године.
- 24. септембар — Суд у Италији пустио је на слободу Карлеса Пуџдемона, некадашњег лидера региона Каталонија.
- 19. септембар — Преминула је Марина Туцаковић, најпознатији српски и југословенски текстописац.
- 19. септембар — Одбојкашка репрезентација Италије постала је шампион Европског првенства 2021. године пошто је у финалу победила репрезентацију Словеније резултатом 3 : 2.
- 17. септембар — Преминуо је Миња Субота (на слици), српски композитор, музичар, забављач и фотограф.
- 16. септембар — Преминуо је Душан Ивковић, српски кошаркашки тренер.
- 15. септембар — Свечано је обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе, празник установљен да се прославља на дан Пробоја солунског фронта.
8. октобар
- 316 — Римски император Лициније је поражен у бици код Цибале од свог савладара Константина.
- 451 — Започео је са заседањем Халкедонски сабор, на коме је осуђена Еутихова доктрина монофизитства и усвојен Халкедонски симбол вере.
- 1856 — Велика Британија почела Други опијумски рат против Кине, у ком јој се придружила и Француска.
- 1871 — У Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине.
- 1912 — Црна Гора је објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.
- 1991 — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска су поново прогласиле независност од Југославије.
- 1993 — Уједињене нације су укинуле санкције Јужној Африци уведене због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти.
Да ли сте знали
- ... да се у индијским Мекдоналдсима не служе хамбургери, због хиндуистичког веровања да је крава света животиња? Уместо хамбургера, Индијци могу да наруче „махараџа мек”, сендвич с јагњетином.
- ... да је британска краљица Викторија (на слици), како би онемогућила шпијунирање својих писама и краљевских аката, користила за упијање мастила посебну црну хартију?
- ... да сваки човек дневно направи око 2,5 килограма отпада?
- ... да је Марсељ најстарији град у Француској? Основали су га Грци око 600. године пре н. е. као град Масалија.
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.
Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57,3 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 650.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 292.460 корисника отворило налог, а од тога је 760 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободни уџбеници
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице и документација