Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Периодни систем

Периодни систем је табеларни приказ хемијских елемената, распоређених на основу њиховог атомског броја (број протона), електронске конфигурације и понављајућих хемијских особина. Овакав распоред показује периодичне законе, а пример су елементи са сличним карактеристикама смештени у истој колони. Такође се разликују и четири правоугаона блока са одређеним, приближно сличним хемијским особинама. У принципу, унутар једног реда (периоде) елемената метали су на левој, а неметали на десној страни.

Редови периодног система називају се периоде, а колоне се називају групе. Шест група има своја имена, као и бројеве; на пример: елементи 17. групе су халогени, док су елементи 18. групе племенити гасови. Периодни систем може да се користи за извођење односа између својстава различитих елемената, те предвиђање својстава нових елемената који се откривају или синтетишу. Периодни систем пружа користан оквир за анализирање хемијских карактеристика материје и широко се користи у хемији, физици и другим наукама.

Руски хемичар Дмитриј Мендељејев је 1869. године објавио први општепризнат периодни систем. Свој систем развио је да би илустровао периодичне законе и својства тада познатих елемената. Мендељејев је такође предвидио нека својства тада непознатих елемената, за које се очекивало да ће да попуне празнине у овом систему. Већина његових предвиђања се показала тачним када су поменути елементи касније откривени. Мендељејевљев периодни систем од тада је знатно проширен и прерађен откривањем или синтетисањем додатних нових елемената, као и развојем нових теоретских модела за објашњавање хемијских принципа.

Добар чланак

Опсада Скадра (1912—1913)

Опсада Скадра (тур. İşkodra Kuşatması, алб. Rrethimi i Shkodrës) била је битка у Првом балканском рату у којој је Војска Краљевине Црне Горе, након неколико неуспјешних покушаја и уз помоћ Војске Краљевине Србије, накратко преузела османско утврђење Скадар у данашњој сјеверној Албанији.

Војска Краљевине Црне Горе је убрзо, под аустроугарским и италијанским притиском, била приморана да се повуче из Скадра, који је припао новоформираној Албанији. План краља Николе и његових војсковођа је био да се Скадар заузме на препад. Али, напредовање војске, првенствено због конфигурације терена је било споро те је пред град дошла тек 28. октобра. Напад је успорио и четвородневни одмор у Цијевни и Тузима након ослобађања ових мјеста. То је отоманским снагама дало доста времена да организују одбрану. Снаге Краљевине Црне Горе нису успјеле у потпуности опколити град, тако да је под отоманском контролом остао пут за Драч, одакле су стизала појачања за турски гарнизон смјештен у самом Скадру.

Приморски кор је формиран крајем фебруара 1913. године, а на положаје око Скадра дошао је тек крајем марта. Међутим, њихово садејство са снагама краља Николе трајало је тек неколико дана, јер ће се комплетне српске трупе под притиском великих сила повући са положаја које су до тада ослободили.

Двије војске изгубиле су око 10.000 војника током опсаде Скадра. Есад паша је крајем априла предао кључеве града, а већ у мају на захтјев великих сила Скадар је препуштен Албанији.

Изабрана слика

Бодрум је популарно турско летовалиште на обали Егејског мора и лука у провинцији Мугла. У античкој Грчкој је био познат као Халикарнас.
(пуна величина: 3.648 × 2.736)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

29. јул — У поплавама у планинској провинцији Нуристан на северу Авганистана настрадало је 150 људи.
20. јул — Милвоки бакси су победили у финалу НБА лиге екипу Финикс санса резултатом 4 : 2. Јанис Адетокумбо (на слици) је проглашен за најкориснијег играча НБА финала.
19. јул — Педро Кастиљо је изабран за 63. председника Перуа.
17. јул — Словеначки бициклиста Тадеј Погачар победник је трке Тур де Франс.
15. јул — Најмање 200 људи је настрадало, а десетине особа се воде као нестале након катастрофалних поплава у Немачкој. Непогоде су погодиле још и Холандију, Белгију и Луксембург.
11. јул — Фудбалска репрезентација Италије постала је првак Европе победом над Енглеском у финалу.
11. јул — Новак Ђоковић је шести пут освојио тениски турнир у Вимблдону победивши у финалу Матеа Беретинија резултатом 3 : 1.
11. јул — На Куби покренути антивладини протести због лоше економске ситуације, несташице хране и лекова, поскупљења и начина на који се Влада бори против пандемије корона вируса.

Остале вести

На данашњи дан

11. август

480. п. н. е. — Персијанци су победили удружену грчку флоту у тродневној поморској бици код рта Артемизиј.
1786 — Капетан Франсис Лајт је основао британску колонију Пенанг у Малезији.
1804 — Франц II проглашен за првог цара Аустријског царства.
1919 — Усвојен је Устав Вајмарске Републике.
1972 — Последња америчка војна копнена јединица је напустила Јужни Вијетнам.
1979 — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона.
1984 — Амерички председник Роналд Реган (слика), за време тестирања звука за интервју у једној радио станици је рекао „Моји драги Американци, задовољан сам што могу да вам кажем да сам данас потписао закон који ће ставити Русију ван закона. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.”

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је електричну столицу изумео зубар?
... да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
... да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
... да се Александер Грејам Бел (на слици) никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
... да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
... да је отварач за лименке изумљен тек после 48 година постојања лименки?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 648.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 289.635 корисника отворило налог, а од тога су 703 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.