Vrlina

„Krepost” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. Krepost (razvrstavanje).

Vrlina ili krepost (grč. ἀρετή, lat. virtus, jakost, valjanost) je moralna izvrsnost ličnosti. To je sposobnost valjanog delovanja ili činjenja, slobodan izbor prema 'srednjosti' (mesótes) između ekstrema kao poroka prema principu 'kako bi ga odredio razborit čovek, Aristotelova je definicija (Nikomahova etika II. 6, 1106 b 36). Određujući tako vrlinu Aristotel naglašava da je ona prema svojoj ontološkoj biti doduše srednjost, ali u etičkom pogledu prema najboljem i najpravednijem ona je vrhunac ili krajnost.

Antičke vrline

Personifikacija vrline (gr. ἀρετή), Efes, Turska.

Prema antičkom shvatanju, ljudska vrlina je pre svega snaga duha, sposobnost valjanog delovanja. Stari Grci Platon) su temeljnim smatrali sledeće četiri vrline:

• mudrost (sophía, lat. sapientia - lakoća uviđanja šta treba činiti u raznim situacijama života)
• umerenost (sophrosýne, lat. temperantia - lakoća upravljanja težnjama i njihovo držanje u granicama razuma)
• hrabrost (andrėia, lat. fortitudo - lakoća svladavanja poteškoća u vršenju dobra i podnošenje kušnji života).pravednost (dikaiosýne, lat. Iustitia - trajno raspoloženje za dati svakome što mu pripada)
• pravednost (dikaiosýne, lat. Iustitia - trajno raspoloženje za dati svakome što mu pripada)

Aristotel pak razlikuje etičke ili moralne vrline kao što su umerenost, pravednost, prijateljsvo i dr., od dianoetičkih (razumskih): umeće, nauka, razboritost, umnost i mudrost, šta apravo čine stepene spoznaje

Hrišćanske vrline

Julius Šnor fon Karolsfeld, Ljubav, vera, nada.

Hrišćanstvo je dopunilo vrline uvođenjem teoloških vrednosti. vera (fides), ljubav (caritas), nada (spes). Hrišćanska tradicija obuhvata četiri „prirodne” vrline:

• smernost,
• uzdržljivost,
• moralna čistoća i
• pravednost.

Po hrišćanskom učenju, vrline nisu urođene ljudima, već ih je Bog dao kroz Hrista da bi ih vernici primenjivali.

Budističke vrline

Budisti smatraju da istinska vrlina dolazi iz uvida četiri plemenite istine i delanja u skladu sa njima, što se naziva plemenitim osmostrukim putem. Sleđenje tog puta podrazumeva:

• ispravne nazore
• ispravne namere
• ispravan govor
• ispravno delanje
• ispravan život
• ispravan napor
• ispravnu pažnju
• ispravnu sabranost

Budistički učitelj Adžan Ča je vrlinu smatrao osnovom harmoničnog sveta u kojem ljudi mogu živeti kao istinska ljudska bića, a ne kao životinje, i govorio je da se o svojoj vrlini treba starati kao što se vrtlar stara o svojim biljkama.

Spisak vrlina

Ovo su neke od osobina koje se vrednuju kao vrline u mnogim kulturama:

Altruizam Vera Vernost Disciplina Duhovitost Duhovnost Empatija Entuzijazam Gostoprimstvo Zahvalnost Zdravlje Integritet Intuicija Iskrenost Istinitost

Kreativnost Ljubav Mašta Milosrđe Mir Misaonost Mudrost Nada Nevinost Nezavisnost Nenasilje Nesebičnost Odanost Odgovornost Optimizam Osećajnost

Pažnja Pamćenje Poverenje Pokretnost Poslušnost Poštovanje Pravednost Praštanje Prijateljstvo Radoznalost Razboritost Razumevanje Savest Samoostvarenje Samopouzdanje

Samosvest Saosećanje Saradnja Simpatija Skromnost Smernost Sreća Strpljenje Trpeljivost Uzdržljivost Umerenost Hrabrost Čast Čistota Čovekoljublje

Vanjski linkovi

• Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Vrlina